Zamislite jednu poveću kolekciju celuloidne trake (za one koji ne pamte vreme bez interneta i mlađe, na celuloidnu traku su se nekad, pre strimovanja, blu-rejeva, dvd-ova, cd-ova pa čak i video kaseta, snimali filmovi i sa iste se kasnije projektovali u bioskopu) u kojoj ima klasičnih gangsterskih filmova, ostvarenja Braće Marks i radova Eda Vuda.
E, onda zamislite da dođu Kventin Tarantino i Giljermo Del Toro, iscepaju sve stranice iz sabranih dela H.P. Lovkrafta, naguraju ih svuda između rolni filma i na sve to bace jedan zapaljen molotovljev koktel.
Explozija koja sledi je stip Erika Pavela (Eric Powell) - The Goon!
Goon je lokalni ganster koji radi sve standardne gangsterske stvari: udara reket, švercuje piće, oružje i cigarete i zavodi sveopšti red na svojoj teritoriji, čije granice baš i nisu nešto određene u gradu kome ne znamo ime.
Ta gromada od čoveka smrknutog pogleda, teške ruke i lica išaranog ožiljcima predstavlja se kao uterivač dugova za mafijaškog bosa Labracija (Labrazio) kojeg niko nije video otkako se Goon pojavio.
Goon je u ''poslu'' sa svojim najboljim prijateljem Frenkijem (Franky).
I naravno, pošto je Goon razbacan i ćutljiv, Frenki je sitan, lajav i razdražljiv. Njegov omiljeni uzvik je: ''Knife to the eye!'' što sasvim odgovara njegovoj naravi.
Davno, pre početka stripa, sve u njihovim gangsterskim životima je bilo manje-više mirno, a onda se nažalost doselio nekromanser Zombie Priest sa svojim nemrtvim pratiocima.
Kad kažem nažalost, više mislim da je to nažalost Zombie Priest-a, pošto se posle godina i godina borbe za prevlast nije pomerio od jedne jedine ulice (Lonely Street). I pored horde zombija nije uspeo da proširi svoju teritoriju jer je imao tu nesreću da udari baš na Goon-a i Frenkia.
Glavni protivnici Goon-a ili bolje reći, njegova glavna konkurencija jeste Zombie Priest i njegova horda bezumnih pratilaca ali tu su i druge bande kao i raznorazni monstrumi, mutanti i demoni.
Ipak pored svega toga, mora se reći da su sve te kreature zastupljene u kriminalu u istoj proporciji kao i (živa) ljudska bića. Ima puno ''čudovišta'' koja koliko-toliko mirno žive svoj život ili u slučaju Vilija Nejgla (Willie Nagel) mrtvuju svoju smrt.
Vili je jedan od dvojice zombija koji i dalje umeju da govore ali je jedini koji se nije priključio Zombie Priest-u. On je sitan prevarant koji više voli da obitava u Nortonovom baru (Goon-ovoj omiljenoj kafani) nego da se druži sa ostalim zombijima.
Jedini drugi ''bistar'' zombi je Laslo, inače desna ruka Zombie Priest-a i verovatno prvi leš kojeg je isti digao iz mrtvih.
U Nortonovom baru se često mogu sresti Merle - vukodlak, Spider - pauk koji nosi polucilindar i ... pa sam Norton - kafandžija.
Tu su još i gomila Goon-ovih saveznika kao na primer braća Mudd koji su neka vrsta močvarnih bića i maloletni delikventi iz ''Doma za malu, bezbožnu kopilad''.
Veoma je bitno pomenuti i Čarlija Baklija poznatijeg pod imenom Lešinar (Claire Buckley - Buzzard) koji je žrtva Zombie Priest-a još iz dana divljeg zapada. On je neka vrsta obrnutog zombija - ne može da umre ali mora da se hrani samo mrtvacima.
Zombie Priest je na njega bacio kletvu kojom od običnih leševa pravi zombie ali pošto je Čarli tom momentu bio živ rezultat je ispao popuno izopačen, ili bolje reći još izopačeniji nego inače.
U istom gradu živi i reformisani supernegativac po imenu Hieronymous Alloy koji se u početku bori protiv Goon-a u zabludi da čini dobro za grad. Pošto uvidi da je Goon jedini koji je iole u stanju da održava kakvu-takvu sigurnost na ulicama, on mu postaje saveznik.
Kad bi u ovom stripu bilo pozitivaca, negativci bi bili svi oni koji nisu u dobrim odnosima sa Goon-om. U toj grupi se mogu naći kako već pomenuti zombiji, drugi gangsteri i kojekave karakondžule tako i klošari kanibali iz Džungle Probisveta, svetlucavi vampiri, zlodusi porodice Decaster, El Hombre de Lagarto - ogromna mutirana iguana koja govori samo španski, Deda Mrazovi pomoćnici i mnogi drugi.
Goon se sa njima obračunava na krajnje brutalan ali izuzetno efikasan način. Ponekad tu "sevne" revolver ili Frenkijev "tommy gun" ali mnogo se češće sve to rešava ogromnim francuskim ključem ili pesnicama.
Erik Pavel je svoju originalnu ideju o morbidnoj noar horor komediji uspeo da krajnje vešto prenese na papir, isprva kao crno-bela izdanja a kasnije u ručno bojena remek dela. Odlično ispričane priče oslikane na jedinstven i zanimljiv način.
Goon možda izgleda kao da je krenuo skromno kao crno-beli strip gotovo nepoznatog autora u ne baš velikoj izdavačkoj kući, ali od prvog broja je "pucao" na veliko.
Na kraju prvog broja stoji jedna stranica od šest panela na kojima belosvetski poznati stripoklepci govore šta misle o tom prvom izdanju Goon-a.
Ali ipak, višestuko nagrađivani Erik Pavel nije operisan ni od samokritike. Povremeno se pojavi u svojim stripovima, uglavnom kako bi se sprdao na sopstven račun.
Dugo se već trudi da Goon-a dovede i na veliki ekran ali za sada su snimljeni samo par probnih animacija koje možete videti ovde (pod uslovom da linkovi nisu mrtvi):
https://www.youtube.com/watch?v=_KEfRR0XIko
https://www.youtube.com/watch?v=zr_Ta6NS3-g
The Goon nikada nije izlazio na našim prostorima tako da se jedino može nabaviti preko interneta sa neke od velikih on-line knjižara.
Comments