Betmen i Džoker - Neraskidiva toksična veza dva ekstrema

Na samom početku želim da kažem da ovo nije post o nekom posebnom broju stripa niti serialu niti grafičkoj noveli.

O samom Betmenu je puno pričano i gotovo da ne postoji blog o stripovima a da se nije dotakao te teme.

Pa šta smo mi gori od ostalih? :)

Šalu na stranu, pošto se ovaj blog uglavnom bavi kvalitetnim stripovima koji nemaju blokbasterske verzije ovaj post se neće baviti generalnim temama već specifičnim odnosom između protagoniste i omiljenog antagoniste.

O Betmenu i Džokeru je u poslednjih 80 godina ispisano i snimljeno nebrojeno puno priča tako da manje-više svi znaju za njih.

Naravno, postoji mnogo poznatih heroj-zlikovac tandema kao na primer Supermen i Leks Lutor ili Spajdermen i Venom ili Alan Ford i Super Hik, ali vrlo je redak slučaj da su toliko različiti a u isto vreme toliko kompatibilni kao Betmen i Džoker.

Jedan od razloga za to su već pomenutih 80 godina priča u kojima se njihov odnos gradio.

Naravno, u početku su bili manje-više isti kao i sve ostale petparačke priče: Džoker pokuša da ukrade neki dijamant a Betmen ga uhvati u poslednjem trenutku i za par brojeva opet iz početka.

Posle nekoliko decenija, i nekoliko generacija scenarista, njih dvoica su počela da razvijaju vrline, mane, ideje, želje. . . jednom rečju: ličnosti i jos jednom: dubinu.

Brus Vejn (Bruce Wayne) je postao alter ego Betmena a ne obrnuto. Brus Vejn je ustvari maska koju Betmen stavlja kako bi se uklopio u društvo. Postao je ciničan i sumljičav ali u isto vreme i genijalni strateg koji mora da je bar tri koraka ispred svih.

On je jedini član Lige Pravednika od kojeg svi ostali članovi (članovi sa super moćima) prezaju i uzmiču.

Napravio je plan za onesposobljavanje svih svojih neprijatelja i svih svojih prijatelja... za svaki slučaj.

Iako je oštećena i duboko u duši ne baš tako dobra osoba, ipak se drži svog kakvog-takvog moralnog koda i uvek će prvo pokušati da pomogne pre nego da premlati i preda policiji.

Sa druge strane, Džoker nema alter ego, on je to što je. A šta to zapravo jeste, ni on sam nije siguran. Njegov pogled na društvo je malo iskrivljen ali ne baš potpuno pogrešan. On na svakodnevnicu gleda kao na loš vic a sebe vidi kao nekoga ko će tu da uglavi malo humora.

Kako je vreme prolazilo, Džokerove smrtonosne šale su počele da dobijaju neki izopačeni smisao. On je izvodjač, i da ne pravi toliko nasilja i smrti mogao bi se nazvati i performans umetnikom. On ne samo da opljačka banku, on od toga napravi "hepening". Napravio je toksin koji prska iz cveta na reveru i koji čini da njegove žrtve umiru sa kezom na licu samo da bi personalizovao svoje zločne.

I kao pravi artista, sve što čini, čini za publiku a njegova publika je samo jedan čovek. Svi znamo ko.

Betmen Džokeru daje smisao u životu. Skoro sve što radi - radi zbog njega. Obožava njihove male "igre" sa taocima, podmetnutim bombama, toksinom u vodovodu i ko zna čega još što nisu smeli da stave u stripove.

Drugi Robin, Jason Todd je poginuo od Džokerove ruke, pa dobro, od pajsera, a Barbaru Gordon je pretvorio paraplegičara u nameri da na njenom ocu dokaže kako svako može postati “Džoker” ako samo ima jedan veoma loš dan.

Posle toga svega Betmen ga i dalje uvek vraća na lečenje u Arkam (Arkham) iako zna da to neće imati nikakvog efekta.

Sve ovo gore napisano nas dovodi do zaključka da njih dvoica imaju posebnu vrstu povezanosti i da jedan ne može bez drugog.

To je neka mešavina ljubavi, mržnje, ljubomore, griže savesti i razočaranja.

Teško onome ko pokuša da naškodi Betmenu.

Taj neko će se vrlo brzo naći u moru problema ili kazanu sa kiselinom zato što Džoker ima ekskluzivno pravo na Betmenovu smrt. Proći će pakao kako bi spasao svog Betišu samo da bi on bio taj koji će mu presuditi.

U fenomenalnoj seriji Batman The Animated Series postoji epozoda pod nazivom: The Man Who Killed Batman. Tu Betmen (naizgled) umire a uzrok je jedan nesposobni kriminalac po imenu Sid the Squid.

Sidu potom reputacija naglo raste i stvari počinju da se odvijaju u njegovu korist sve dok ga konačno nije pronašao gospodin Dž. Izlišno je reći da Sidu više spasa nije bilo.

U toj epozodi Džoker je skrhan smrću svog najbližeg neprijatelja i shvata da je ostao zaista sam - "Without Batman, the crime has no punchline."

Čak mu i drži posmrtni govor:

U genijalnom Milerovom delu Povratak Mračnog Viteza (Frank Miller – Dark Knight Returns) Džoker upada u katatonično stanje posle Betmenovog povlačenja iz sveta kriminala, pardon, iz sveta borbe protiv kriminala, ali čim sazna da se Betmen vratio na ulice njegove oklembešene usne se rastežu u dobro poznat kez.

U stripu Betmen: Ubistveni Vic Alana Mura i Brajana Bolanda (Batman: The Killing Joke by Alan Moore and Brian Bolland) Betmen shvata da su oboica postali šta su zbog samo jednog lošeg dana. Sluti da će se, ako se nešto ne promeni, sve završiti smrću jednog od njih. Zaista želi da mu pomogne ali izgleda da je prekasno. I jedan i drugi shvataju da su predboko zaglibili u svoje uloge i da odavno nema povratka u normalu.

Betmen je ozbiljan, mračan i proračunat a Džoker je u živopisnim bojama, veseo i haotičan. Oni su savršeni komplementi jedan drugome, oni su Jin i Jang. Džoker nije ni najjači a ni najinteligentniji Betmenov negativac ali mu je zadao više muka nego svi ostali zajedno.

Možda je to zato što je Džoker jednostavno nepopravljiv a možda je zato što su njih dvoica samo dve strane jednog istog ludila i da im druge nema nego da se zauvek nadmudruju.